Anaïs Nin (1903 - 1977) je bila francuska spisateljica katalonskog, kubanskog i danskog porijekla najpoznatija po svojim dnevnicima koje je pisala skoro šezdeset godina, od 11 godina do neposredno pred smrt, kao i po svojoj erotskoj književnosti. Rođena je u Francuskoj, u porodici umetnika. Otac joj je bio kubanski pijanista i kompozitor a majka kubanska pevačica. Kad su joj se roditelji razveli, majka je Anais i njeno dvoje braće preselila iz Barselone, gde su tad živeli, u Njujork. Prema Anaisinim dnevnicima Volume One, 1931-1934 napustila je formalno školovanje s 16 godina i počela da se bavi manekenstvom. S 20 godina Nin se, na Kubi, udala za Hju Žilijera (1898–1985), bankara i umetnika, kasnije poznatog kao „Jan Hugo“ kad je počeo da se bavi eksperimentalnim filmom. Bračni par se preselio u Pariz. Nin je počela sve više da se interesuje za pisanje. NJen prvi objavljeni rad je bila kritička evaluacija D.H. Lorensa pod nazivom D. H. Lawrence: An Unprofessional Study (D.H.Lorens: Neprofeisonalna studija). Zanimala je i psihoterapija pa je proučavala dela Oto Renka i Sigmunda Frojda. Pred II svetski rat Nin i Žilijer se sele u Njujork. Prema njenim prvim dnevnicima može se videti da je vodila boemski život u društvu Henri Milera dok je živela u Parizu. Njen muž se nigde ne pominje iako je na samom početku dnevnika jasno da je već bila udata. Krajem 40-ih godina, Nin upoznaje Ruperta Pola (1919–2006), koji je mlađi od nje šesnaest godina. 1955. godine će se udati za njega u Arizoni i započeti zajednički život u Kaliforniji. Za to vreme Žilijer je u Njujorku potpuno nesvestan da se njegova supruga ponovo udala. To je saznao tek posle njene smrti 1977. godine. Nakon što je Hju Žilijer umro 1985, Rupert Pol je objavio nepročišćene, odnosno necenzurirane, verzije njenih dnevnika. Mnogi kritičari smatraju Anais Nin za jednu od najboljih spisateljica erotske proze. Bila je jedna od prvih žena koja je istraživala mogućnosti ženskog erotskog pisma. Pre nje žene nisu pisale na takav način, izuzev pojedinaca poput Kejt Čopin. Po njenim rečima prvi susret s erotskom književnošću imala je kao tinejdžerka kada se preselila u Pariz, u stan koji je njena majka iznajmila od nekog Amerikanca. Anais je našla ormare pune erotskih knjiga koje su je opčinile. Bez prethodnog seksualnog iskustva već se osećala da zna sve što treba o seksualnosti. Kako je bila u izuzetno lošoj finansijskoj situaciji Nin je s Milerom i još nekim prijateljima počela da piše erotske i pornografske priče za anonimnog poručioca. Bila je prijateljica a često i ljubavnica s nekoliko vodećih ličnosti književnog sveta tog vremena poput Henri Milera, Edmunda Vilsona, Gore Vidala... Njen prvi roman Henri i Džun je između ostalog prikazivao i odnos Henri Milera i njegove žene Džun, kojom je Nin bila opčinjena. Iako je celog života pisala – dnevnike, ali i romane i pripovetke, ostala je prakticno nepoznata sve do 1966, kad je dobrano zašla u šezdesete, i kad se pojavila prva sveska njenih dnevnika. Sledeća sveska izašla je već naredne godine, a još dve 1969. i 1971. Do 1983. godine objavljeno je devet svezaka. Anais Nin je žena sa osobenim, ženskim rukopisom, žena koja se nije libila da živi punim životom, koja o tome i piše.
|