	TAJNA PISMA KALUĐERA KOJI JE PRODAO SVOJ FERARI Robin S. Šarma

	KALUĐER KOJI JE PRODAO SVOJ FERARI Robin S. Šarma

	ZAČARANA - ŽENSKE EROTSKE PRIČE ZA LAKU NOĆ Nensi Madore

	BAJKE I BASNE ZA DEVOJČICE I DEČAKE Grupa autora

	KO ĆE SUZE DA BRIŠE KAD TE NE BUDE VIŠE Robin S. Šarma

	PRINCEZA I PONI Rut Gelersen

	SEVERINA Rodrigo Rej Rosa

	DINOSAURI - KNJIGA ISKAKALICA

	MODELI OD PAPIRA – DIVLJE ŽIVOTINJE

	UKLJUČI VIJUGE 3-4 godina A. I. Artioh, S. N. Kuprašova

MAČAK ČARLI - KNJIŽICE PENE Knjižice od pene – slikovnice koje će vam izmamiti osmeh! Svaka sli...

TIRANOSAUR - KNJIŽICE PENE Knjižice od pene – slikovnice koje će vam izmamiti osmeh! Svaka sli...

Fridrih Niče

Fridrih Niče (1844-1900) je nemački filozof, psiholog i filolog poznat kao zagovornik teze o natčoveku, volji za moć i drugih ideja koje su predstavljale radikalni raskid s tradicionalnim konceptima filozofije i morala u XIX veku. Često ga smatraju duhovnim praocem nacizma, iako je on sam bio žestoki protivnik njemačkog nacionalizma i antisemitizma. Rođen je u Rekenu kod Licena, Pruskoj provinciji u Saksoniji. Njegov otac mu je dao ime po imenu Pruskog kralja. Nekoliko godina kasnije njegov otac, a isto tako i taj kralj su poludili. Posle smrti njegovog oca 1849. godine majka se sa porodicom seli u Naumburg. Porodica se sastojala takođe i od njegove mlađe sestre Elizabet, bake i dve neudate tetke. Niče je svoja mišljenja o ženi formirao na osnovu ranih iskustva koja je imao okružen isključivo ženskim polom. Iimao je sreću da se školuje na jednoj od najboljih škola u Nemačkoj, gde je naučio klasičnu literaturu. Nakon toga je studirao na Univerzitetu u Bonu teologiju i klasične jezike. Tu je postao pratilac poznatog profesora Fridriha Ričla kome je bio omiljeni učenik. Krajem 60-ih godina XIX veka prvi put čita Šopenhauerovo delo „Svet kao volja i predstava“, sprijateljuje se sa Ervinom Rodeom i upoznaje Riharda Vagnera. Kratko je predavao klasičnu filologiju u Bazelu da bi 1870. godine kao bolničar učestvovao u nemačko-francuskom ratu. U tom ratu Niče je izdržao mesec dana i vratio se u zemlju bolestan. Tad je izdao i svoju prvu knjigu "Rođenje tragedije". Pasaži te knjige govore o potrebi da se Apolonski pogled, koji je renoviran u Antičkoj Grčkoj literaturi, dopuni Dionizijskim koji je isto tako potreban za Grčku kulturu da bi bila potpuna i da je racionalizam ubio njeno pravo znanje. On predlaže da novo rođenje tragedije počne sa Vagnerovim duhom u muzici. Iako je knjiga podložna kriticizmu ona je značajna po tome da je završavala period gde se Grčka kultura smatrala slatkoćom i svetlom. U ovoj knjizi Niče se dinstancirao i od Šopenhaurove "Budističke negacije volje", kako je on to nazvao, iako je sam vrlo cenio. On je smatrao da je moguće suočiti se sa svetom, bez obzira na njegov teror, i pronaći život lepšim. Nakon toga slede raskidi sa Vagnerom koji sada postaje daleko uticajniji u Nemačkoj. Njveći broj dela napisao je u periodu 1879-1889. Tada je upoznao i Lu Salome (1861-1937), svoju najveću ljubav. Ta ljubav je bila isprepletana raznim borbama, nesporazumima i nerazumevanjima. Tada je počeo da piše „Tako je govorio Zaratustra“. Knjiga je postala veoma čitana a i danas se smatra remek-delom poznate literature. U svojim kasnijim delima: „Iznad dobra i zla", „O genealogiji morala", „Antihrist", „Niče protiv Vagnera" i „Ecce Homo“ Niče je pokušavao da bude precizniji u objašnjavanju svojih pogleda. U Januaru 1889. Niče se srušio na ulici u Turinu. Dok je nošen u svoju sobu napisao je nekoliko ludačkih ali smršenih pisama i razglednica. Sledećih 11 godina, on je proveo jedno vreme u sanatorijumima, a zatim su ga negovale prvo majka pa sestra. Njegova sestra, koja je bila udata za čoveka s anti-semitskim shvatanjima, živela je u Paragvaju. Nakon njegove smrti 1900. godine pokušala je da prevede neka od njegovih pisanja i tako se pojavila „Volja za moć". Niče je jedan od najuticajnijih mislilaca modernog vremena. Skoro svi nemački filozofi a zajedno s njima pisci, pesnici i psiholozi duguju mu ponešto. Njegov uticaj je očigledan i u drugim zemljama a konkretno u Francuskoj se smatra najuticajnijim filozofom posle Kanta i Hegela. O njegovim delima je možda najbolje rekao u 1950. Gotfrid Ben: „O čemu god da je naša generacija razgovarala i pokušavala da pronađe rešenje - već odavno je bilo izjašnjeno i iscrpljeno kod Ničea, koji je to i na najjasniji način formulisao, svi ostali su samo naklapali."

TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA Fridrih Niče

Polazeći od „volje za moć“, kao osnovne antropološke i ontološke kategorije, nemački filozof Fridrih Niče kritikovao je hrišćanstvo, humanističko-liberalnu tradiciju i socijalni pokret zbog neprirodnog i antiživotnog egalitarizma i suprotstavljao im ideal „natčoveka“...

Detaljnije

cena: 820,80 din | na sajtu:

656,64 din