Mišel Turnije (1924- ) je rođen u Parizu. Drugi svetski rat proveo je u Parizu osetivši sve posledice delovanja nemačke vojske. Slučajnim odlaskom na Univezitetu u Tubingenu 1946, Turnije počinje da studira filozofiju. Napustio je akademsku karijeru jer ga filozofski krugovi nikad nisu prihavtili. Radio je u u izdavačkoj kući, a kasnije na radiju i televiziji. Tek 1967. god. pojavljuje se njegov prvi roman, Petko ili limbovi Pacifika (Vendredi, ou les limbes du Pacifique) i osvaja nagradu Francuske akademije Grand Prix du Roman. Titulu vodećih francuksih autora doneo mu je roman Kralj Vilovnjak (Le Roi des Aulnes) 1970, za koji je dobio nagradu Prix Goncourt. Od tada, u njegova glavna dela, između ostalih, ubrajaju se i književna autobiografija Le Vent Paraclet (1977), u kojoj koristi analizu svoje karijere kao pisca u cilju stvaranja mita o sebi, zatim Le Coq de bruyere (1978) zbirka kratkih prica, kao i nekoliko romana medu kojima su najinteresantniji Les Météores (1975) iLa Goutte d'or (1988).
|