Knjige

POD MERMERNIM SVODOM

___________________
ODLOMCI IZ KNJIGE

Nekada davno, kada sam još uvek bila bezbrižna devojčica, moj otac je verovao u savršenstvo.
Jednom prilikom, zamislivši se nad svojim carstvom i razmišljajući o divnim stvarima koje je stvorio, napisao je pesmu. Naredio je da se na lukovima iznad njegovog Paunovog prestola zlatnim slovima ispiše: „Ako na Zemlji postoji raj, onda je to ovde, i samo ovde.“ Jednostavne reči jednostavnog čoveka. Ali tako istinite.
Izlazak sunca iznad reke Jamune često me je navodio da razmišljam o raju. Posmatrajući široku površinu reke, pogledom sam milovala prizore pred sobom, isto kao što bih milovala lice svog dragog. Ovoga jutra nadahnjuju me kao i uvek, naročito pošto sam toliko vremena provela skrivajući se. S moje desne strane proteže se veličanstvena Crvena tvrđava. Naspram nje, obasjan crvenilom sunca, nalazi se Tadž Mahal. On ne stremi uvis kao soko, ili talasi koji izranjaju iz mora. Pre bi se reklo da se mauzolej izvija poput luka, snažan i uzvišen, kao kapije raja. Tadž Mahal je sagrađen kao spomen na moju majku, zbog čega je za mene istovremeno izvor najveće radosti, ali i najdublje tuge.
Danas nisam sama. Moj čuvar Nizam strpljivo vesla preko Jamune. Na pramcu čamca sede moje dve unuke, Guldbadan i Ruraja. Više nisu devojčice i svaka je čudesno otelovljenje moje kćerke. Gledajući ih imam utisak da je vreme suviše brzo proletelo. Kao da sam juče milovala njihova stopala koja još nisu napravila nijedan korak. Moja ljubav prema njima dvema sada je još jača nego pre. Kada ih gledam, osećam se kao da sam na mestu gde nema kajanja i nema uspomena da me podsete na moje ožiljke, na te velike masnice koje nosim na duši i telu.