OVDE SAM VEĆ HILJADU GODINA
Mariolina Venecija
Kategorija: Savremeni roman
Raskošna priča o jednoj bezvremenoj zemlji na istorijskom prelazu, prati generacije porodice koja preživljava očekivanja i izdaje, političke ideale, razočarenja, greške, sreću i nesreću. Njihova želja za životom prevazilazi granice svake ideologije, verovanja i religije, pa čak i romantičnu ljubav i njene zamke.
Počev od glave porodice Falkone, don Frančeska i njegovih burića s dragocenostima zakopanih a da niko ne zna gde, do poslednje naslednice koja vek kasnije beži od kuće da bi zaboravila sve, ličnosti iz ove porodice uhvaćene su u trenucima životnog uspona, da bi ih zatim progutao vrtlog vremena. Kroz žive slike kuća, prirode, puteva, karakterističnih muškaraca i izuzetnih žena, pratimo nedaće ljudi koji prave nagodbe sa životom, a maštom se služe da bi lakše prihvatili realnost. Ta borba će trajati sve do kraja jednog sveta.
Od bogatstva do gladi, od javnih skandala do izliva besa pojedinaca, od ujedinjenja Italije do pada berlinskog zida očevi i sinovi, majke i ćerke, preživljavaju zahvaljujući neugasivoj volji za životom.
Mariolina Venecija uspela je da prvim romanom skrene pažnju svih vodećih svetskih agenata. Tako će po njenom debitantskom romanu Ovde sam već hiljadu godina, za koji su već prodata prava širom sveta, uskoro biti snimljen film holivudske produkcije.
Knjigu je prevela Vojna Guteša.
____________________
ODLOMCI IZ KNJIGE
Moraš mi napisati na papir jer se ne sećam više ničeg. Imena moje dece i mog oca. Nosiću ga uvek u džepu.
Dobro, sad ću ti napisati.
Tvoje ime je podvučeno. A ja se još nisam rodila.
Bilo je dana kada se podizao obojeni vetar noseći prašinu, i sve je počinjalo da raste kao hlebno testo pokriveno krpom. Ono što se već desilo, vraćalo se, a ono što je tek trebalo da se desi postajalo je vidljivo. Tih su dana žene posrtale jer im se promaja što je ulazila ispod vrata i oglašavala se poput smeha još nerođene dece obmotavala oko nogu kao nevidljivi kaiševi. Prozorska okna su lupala. Mleko se kiselilo u kablicama. Muškarci su se čudno oblačili, a devojčice su postajale žene.
I Đoja je, gde god bi se našla, osećala te dane. Dolazilo joj je da se smeje i da plače, i zamišljeno se vrtela ukrug, a zatim bi se sve vraćalo na staro, kao da se ništa nije desilo.
Tako je bilo oduvek. Tako je bilo još od vremena kada joj je Mamalina pokazivala miša napravljenog od izuvijane maramice kako beži preko dlana pokrenut sopstvenim životom, dečja zagonetka koja joj je odvlačila pažnju od dosade, straha od injekcija, zlatnika s čokoladnim srcem koje se topilo u ustima, od dugih poslepodneva kada je ležala bolesna u krevetu koji se punio planinama, pećinama, lednicima i pustinjama u kojima se ponekad gubila.
Đojina tuga dolazla je izdaleka. Obuzimala bi je iznenada u vagonu metroa, na autobuskoj stanici, u gužvi dok je hodala ulicom. Ponekad bi čula skoro nečujne odjeke u noći, poput konjskog topota koji se približava, konjskog topota razbojnika u crnim kaputima, koji udara kao srce, kao bubanj, a zatim mrmljanje i uzvike razbojnika koji ispunjavaju tamu. Đoja bi odagnala tugu tako što bi nekoliko puta trepnula i pogledala se u ogledalu. Popravila bi kosu. Stavila malo parfema.
I sreća je dolazila izdaleka. Iz još veće daljine.
format 21; strana 240; broš; latinica;
godina 2007;
ISBN 978-86-7804-100-6; br_izdanja 1;
Cena: 520.00 din.
*
![[: Naslovna :]](/g/head_default.jpg)
)
